Кубизам је уметнички правац у модерној уметности у првом реду сликарству, настао почетком 20. века, који је имао значајан утицај на почетак апстрактног сликарства. Кубизам је добио име од критичара ликовне уметности, којим је обележена једна слика Жоржа Брака, подсмешљиво названа- кубусчићи.
Име долази од речи кубус што значи коцка. Кубизам је поједностављавао облике у интерпретацији реалности на облике коцке, кугле и ваљка. Настао је 1907. и 1908. године у делима Жоржа Брака и Пабла Пикаса и свој врхунац је имао 1914. године.
Кубизам је била критика класичнога сликарства, појавио се као реакција на фовизам и потребу за простором у слици и његова метода је била апстрактна перспектива.
Разликујемо две фазе у развоју кубизма и две његове методе које су се појавиле у свакој од фаза и то је метода из више погледа на мотиве у аналитичком кубизму и метода погледа из више углова у синтетичком кубизму. То представља динамично посматрање реалности и овај покрет очне тачке која је увек до тада била статична јесте допринос сликарству и његова најосновнија карактеристика.
Кубизам је поникао из дела и теорије Пола Сезана који је своја искуства и праксу навео у једном писму 15. априла 1904. године Емилу Бернарду у коме он пише да се цео реални свет састоји од коцке, кугле и ваљка, односно геометријских облика на које се сви облици могу раставити да би се насликали.
Познати претставници су: Пабло Пикасо, Џуан Бракве, Ферман Легер, салвадор Дали, Фрида Кало.